Stav Holandije nepromenjen, Prelazni sporazum blokiran

Holandska vlada nije promenila stav prema blokadi Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) koji je Srbija potpisala sa Evropskom unijom i njenim članicama 29. aprila u Luksemburgu. Takođe, malo je verovatno da će na decembarskom samitu EU sledeće nedelje u Briselu Holandija dozvoliti da Prelazni trgovinski sporazum sa Beogradom bude odmrznut, ako francusko predsedništvo predloži da se to učini, potvrđeno je danas za „Politiku” u kabinetu Maksima Ferhagena, holandskog šefa diplomatije.

„Stav Holandije nije promenjen, barem je tako u ovom trenutku. To znači da najpre mora biti ostvarena puna saradnja sa Tribunalom za ratne zločine u Hagu da bi SSP mogao biti primenjen. Naravno, naša vlada će uzeti u obzir izveštaj Serža Bramerca, glavnog tužioca tribunala, koji će on podneti Ujedinjenim nacijama, o saradnji Srbije sa Hagom – kazao je Bart Rijs, Ferhagenov portparol.

Na molbu da prokomentariše spekulacije da Evropska komisija sa Holandijom navodno pregovara o odmrzavanju Prelaznog sporazuma (trgovinski deo SSP-a), Rijs kaže da su uslovi za odmrzavanje sporazuma jasni i da oko toga nije potrebno pregovarati.

Glasinama je doprineo i šef francuske diplomatije Bernar Kušner kada je preksinoć u razgovoru sa grupom srpskih novinara posle konferencije za medije u sedištu NATO-a u Briselu rekao da se nada „da će konstruktivan pristup Srbije prema Euleksu uticati na Holandiju da promeni stav u vezi sa SSP-om”.

Prilikom sastanka ministara spoljnih poslova EU 16. septembra u Briselu, Holandija nije pristala na odmrzavanje sporazuma sa Srbijom, uprkos činjenici da su mnogi ministri, kao i EK, snažno ohrabrivali tu ideju posle izručenja Radovana Karadžića. Ferhagen je, međutim, i dalje tvrdo insistirao na hapšenju i izručenju Ratka Mladića, pa je sporazum ostao „na ledu”.

Oli Ren, evropski komesar za proširenje, pozvao je tada Srbiju da počne jednostrano da primenjuje Prelazni sporazum. Dan kasnije, u razgovoru sa potpredsednikom srpske vlade Božidarom Đelićem, Ren je pomenuo da je nova šansa za deblokadu sporazuma u decembru posle Bramercovog izveštaja.

Realno je ipak očekivati da će podrška Holanđana deblokadi sporazuma izostati, a da će lideri 27 članica Unije tokom samita razgovarati o globalnoj finansijskoj krizi, Lisabonskom sporazumu i odnosima sa svetom. Političke volje za širenje Unije sve je manje, pa zato neće biti pritiska na Holanđane zbog Beograda. Mnoge prognoze navode na zaključak da će se krajem decenije za Islandom i Hrvatskom kapije Unije zatvoriti, a prijem novih članica biti odložen do daljeg. Zvanično, ceo zapadni Balkan ima perspektivu članstva u EU, ali rokove više niko ne želi da pominje.

Globalna finansijska kriza i neizvesna sudbina Lisabonskog sporazuma najveći su izazovi sa kojima se suočava zvanični Brisel. Brajan Kouen, premijer Republike Irske, trebalo bi da predloži sledeće nedelje na samitu model za prevazilaženje institucionalne krize u EU nastale posle junskog referenduma u Irskoj kada su glasači rekli „ne” lisabonskom aktu. Aktuelna ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da je danas više od 52 odsto Iraca koji bi glasali za Lisabonski sporazum.

Prva objašnjenja političkih analitičara govore da je strah od ekonomske krize „opametio” Irce, a takvu tezu podupiru činjenicom da je Island naprasno pokazao želju da se učlani u EU.

(Politika)